18.12.2020
↑ 1 2 3 4 Sofronijević M. http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/sstanojevic-bosna.html#_Toc536084345 ↑ Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформа открытых данных — 2011. ↑ Brozović D., Ladan T. Hrvatska enciklopedija (хорв.) — Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1999. — 9272 с. — ISBN 978-953-6036-31-8
Станоевич, Станое
Станое Станоевич (серб. Станоје Станојевић, Stanoje Stanojević) (12 (24) августа 1874, Нови-Сад — 30 июля 1937, Вена) — сербский историк-медиевист, член Сербской королевской АН (1933).
Биография
Окончил Венский университет (1896), обучался также в Германии (1895, 1900) и России (1897—1898).
С 1900 года — доцент, с 1903 года — профессор сербской истории в Великой школе Белграда.
Участник балканских войн и Первой мировой войны.
Член сербской делегации на Парижской мирной конференции.
С 1927 года — председатель Югославского исторического общества.
Научное наследие
Автор работ по средневековой истории Сербии, проникнутых великосербской идеей.
Главный редактор «Народна енциклопедиjа српско-хрватско-словеначка» (Књ. 1—4. Загреб, 1925—1929).
Труды
- Византиjа и Срби. — Књ. 1—2. — Нови Сад, 1903—1906.
- Истopиja српскога народа. — 3 изд. — Београд, 1926.
- Историjа српског народа у средoeем веку. — Т. 1, књ. 1. — Београд, 1937.
- Istorija srpskog naroda. — Beograd, 2009.
